Сремска Митровица је један од најстаријих градова у Европи. Живот града дуг седам хиљада година испрва се одвијао у древном илирско-келтском насељу, а затим у античком Сирмиуму, престоници Римског царства.Римљани освајају Сирмиум крајем I века старе ере.
Потом је град био средњовековна варош са много господара, орјентална паланка с минаретима, пуковско-граничарско место и занатско-трговачки центар у доба грађанског просперитета. Данас је Митровица град са обележјима савремене урбане средине. То је административни, привредни, културни и образовни центар Срема. Град са приградским насељима Лаћарак и Мачванска Митровица има преко 60 000 становника. Општина Сремска Митровица се простире на 730 м3 површине, са 26 насељених места у којој живи више од 100 000 житеља.
Водоснабдевање
У време највећег успона Сирмиума, у IV веку, постојао је савршен систем водовода (10м високи аквадукти ) који је град снабдевао пијаћом водом са фрушкогорских извора. Аквадукт се од извора Врањаш, у подножју Фрушке Горе, до Сирмијума, простирао у дужини од око 14 км. Пад терена према Сави омогућио је и несметан ток канализације према реци.Остаци аквадукта били су очувани све до 1908. када је градски магистрат донео одлуку да се поруше, а материјал угради у пут за Манђелос. Том приликом је чувени митровачки учитељ и археолог Игњат Јунг, из протеста, напустио град и породицу.
До II половине 20. века јавног водоснабдевања није било, већ се становништво користило водом са јавних чесми и из сопствених, индивидуалних бунара. Изградња јавног водовода у Сремској Митровици почела је 1961. одобрењем Народног одбора Среза Срем.Митровица, а на основу главних пројеката урађених 1960.
Развој система водоснабдевања се потом одвијао фазно.
На самом почетку, од 1960 -1962. год. изграђено је:
- 6 бунара капацитета 11 l/s, црпке ниског притиска, цевна галерија, 3 филтерска поља, базен за хлорисање, резервоар чисте воде V=900m3, црпке високог притиска и хидрофорско постројење.
- 1963. године почела је експлоатација воде и пуштено у рад Постројење за прераду воде.
- 1964. год. изграђен је објекат црпне станице фекалне канализације и главни фекални колектор 1100/600
- 1967. год. изграђени су објекти у Машинској бази, а 1968. Дирекција предузећа усељена је у објекат у Улици Стари шор бр. 114
- Од 1972 – 1987. год. у Фабрици воде изграђено је још 9 филтерских поља, компресорска станица, цевна галерија, црпна станица – машинска сала II и аератор капацитета 300 l/s. У том периоду избушено је 8 бунара у Сремској Митровици и 6 у Мартинцима, положен је цевовод сирове воде DN 800 mm и DN 600 mm и изграђена два кружна резервоара V=1500 m3 и трафо станица у Мартинцима.
- 1991 и 1992.год. у потисној црпној станици изграђена је машинска сала III, положен цевовод воде DN 400 mm у Мартинцима и пуштена у рад још 4 бунара на Изворишту Мартинци.
- 2005. године у рад је пуштен кружни резервоар V=1500 m3 на митровачком Изворишту
- 2009. године донацијом Владе Немачке и средствима Града Сремска Митровица у оквиру КfW програма реконструисани су систем за аерацију воде и потисна црпна станица.
- 2009. године завршена је изградња новог објекта Машинске базе на локацији Изворишта у Сремској Митровици
Водоводна мрежа
Изградња главних транзитних праваца водоводне мреже у Сремској Митровици
почела је 1963.године, потом у Лаћарку 1968. а до 1972. водовод је стигао и до Кузмина и Мартинаца.
1970.год. изградња локалних изворишта завршена је у Чалми, Манђелосу, Лежимиру и Гргуревцима.Локална изворишта са водоводном мрежом затим су изграђена 1973. у Бешенову и Бешеновачком Прњавору, а 1976 и 1977. у Дивошу, Босуту, Јарку, Шишатовцу и Сремској Рачи.
Изградњом ЦС “Женски затвор” 1976.год. и транзитног цевовода DN 300 mm на јавни систем водоснабдевања повезани су Велики Радинци. 1979. вода је стигла и до мештана Шашинаца.
Изградњом првог прелаза водоводне мреже 1975.год. DN 100 mm коритом реке Саве почела је изградња водоводне мреже у Мачванској Митровици, а 1997.мрежа је настављена за Салаш Ноћајски.
Други прелаз водоводне мреже DN 250 mm код Бродоградилишта урађен је 1985. док је изградња транзитног вода за Засавицу I трајала од 1999. до 2002. год.
Током 1982. год. изграђено је локално извориште са мрежом у Шуљму. На јавни систем водоснабдевања 1997. повезани су Манђелос и Шишатовац. 2001. год. кроз јавни систем воду су добили мештани Бешенова, а 2003. и Шуљма.
2008. год. почела је изградња водоводне мреже кроз Засавицу I, а 2010. комплетно село је повезано на јавни систем водоснабдевања.
Фекална канализација
Изградња фекане канализације у граду почела је 1963.год. и до данас је њом покривено 90% укупне површине града. Од 2003. почела је изградња фекалне канализације у Мачванској Митровици. Лаћарак је имао фекални колектор и део мреже још 70-тих година прошлог века, али се са озбиљнијом изградњом фекалне канализације кренуло 2007. године.
