Јавно комунално предузеће “Водовод” са седиштем у Сремској Митровици основано је 21. марта 1991. године као правни следбеник КРО “Сава” која је основана 1963. год. У оквиру ове организације “Водовод” је пословао као ООУР од 1974. до 1991. године.
ЈКП “Водовод” са потпуном одговорношћу уписан је у Регистар привредних субјеката код Агенције за привредне регистре под бројем БД 14643/2005 од 22. 04. 2005. године, матични број 8234779. Оснивач предузећа је Град Сремска Митровица, а власник имовине коју предузеће користи је Република Србија. Предузеће се финансира из сопствених средстава.
ДЕЛАТНОСТ предузећа по шифрама:
- 3600 Сакупљање, пречишћавање и дистрибуција воде
- 3700 Уклањање отпадних вода дренажом, канализацијом, одводним каналима, или на други начин, одржавање канализације и канала за отпадне воде
- 4221 Изградња цевовода
- 4322 Постављање водоводних, канализационих, грејних и климатизационих система
- 711 Архитектонске и инжењерске делатности и техничко саветовање
Радне јединице:
- Радна јединица Производња воде се бави црпљењем, транспортом и прерадом сирове воде и потискивањем прерађене воде у систем водоснабдевања како у регионални систем водоснабдевања, тако и у локалне дистрибутивне мреже, одржавањем електро уређаја и аутоматике у црпним постројењима и постројењима за евакуацију отпадних вода и одржавање електро машинских уређаја и контролом квалитета воде.
- Радна јединица Изградња и одржавање ВиК мреже обавља делатност одржавања мерних места, замене водомера, раздвајања интерних мрежа, контролу мерних и прикључних места, привремених искључења са дистрибутивне мреже водовода, проналажења кварова и мерења параметара дистрибутивне мреже, као и интервентно одржавање инсталација водовода. Ову радну јединицу чини и секција изградње и одржавања водоводне мреже која обавља делатност одржавања цевовода, инсталација водовода, те изградњу водоводне и канализационе мреже са израдом прикључакан на водоводну и канализациону мрежу, као и послове транспорта и одржавања возила и механизације.
- Радна јединица Заједничке службе обавља послове рачуноводства, послове обрачуна и наплате испоручене пијаће воде и одвођења отпадних вода, набавке и складиштења материјала, резервних делова, опреме и слично, послове обезбеђења имовине предузећа, административно техничке послове, послове из области радних односа и заступања предузећа, пројектовања хидротехничких објеката са обрадом техничке документације, као и друге опште послове.
- Радна јединица Одвођење и пречишћавање отпадних вода се бави пословима пречишћавања отпадних вода и функционисања канализационе мреже и фекалних црпних станица.
- Радна јединица Безбедност и здравље на раду и контролора – домара обавља послове заштите на раду и контроле.
Предузеће запошљава 168 радника.
Водоснабдевање ~ 73 000 становника
Јавни систем обухвата град Сремску Митровицу и 17 насељених места Општине: Лаћарак, Мартинце, Кузмин, Шашинце, Велике Радинце, Манђелос (са викенд насељем), Шишатовац, Гргуревце, Лежимир (са викенд насељем), Бешеново, Шуљам, Мачванску Митровицу, Салаш Ноћајски, Засавицу I и Засавицу II, Равње и Ноћај.
Локални системи постоје у 6 насељених места: Босуту, Сремској Рачи и Јарку, као и у Чалми, Дивошу и Бешеновачком Прњавору, где постоји могућност и додатног водоснабдевања из јавног
система.
Без организованог водоснабдеавања су 2 насељена места: Раденковић и Стара Бингула.
ЈКП „Водовод“ производи воду за пиће у Постројењу за предају воде, где се технолошким процесом прерађује подземна вода која се на нашем подручју захвата са два изворишта „Курјаковац“ код Мартинаца и „Старо извориште“ у Сремској Митровици. Реч је о подземној води из алувијалне равни реке Саве која се захвата помоћу субартеских бунара са дубине од 40 до 60 метара. Ове воде припадају Дунавском сливу.
Сремскомитровачки „Водовод“ је сложен систем који хигијенски исправном водом за пиће снабдева око 73 000 становника, као и привредни и комунални систем. Поред Постројења за прераду воде систем чини и 14 субартеских бунара (укупни капацитет 660 l/s), 4 резервоара (укупни капацитет 5400 m3 ), 3 црпне станице и око 400 км дистрибутивне мреже. Локалне системе чине бунари и каптаже, црпне станице, резервоари, системи за хлорисање воде и дистрибутивна мрежа.
Дужина водоводне мреже ~ 400 км
Број прикључака на водоводну мрежу ~ 30 900 са ~ 35 000 потрошача
ОДВОЂЕЊЕ ОТПАДНИХ ВОДА (КАНАЛИЗАЦИЈА)
У Сремској Митровици постоји сепарациони систем одвођења атмосферских и фекалних отпадних вода. По принципу крвотока отпадне воде се каналишу путем колектора и уличне канализације у реципијент – реку Саву. Канализациони систем чини 14 црпних станица са главним примарним колектором „Чикас“ (капацитет 400 l/s) и око 200 m канализационе мреже.
У Мачванској Митровици је изграђено Постројење за пречишћавање отпадних вода које се обавља путем биоаерације. Систем чини аерациони базен са таложницима.
Дужина канализационе мреже ~ 190 км
Број прикључака на канализациону мрежу ~ 13 000 са ~ 18 200 корисника
МИСИЈА
Модерно, развијено и кадровски оспособљено предузеће спремно да перманентно, квалитетно, флексибилно и транспарентно пружа услуге водоснабдевања и одвођења отпадних вода корисницима на подручју града, да осигура развој водоводног и канализационог система, унапређује заштиту животне средине као и односе са корисницима услуга ЈКП „Водовод“.
ВИЗИЈА
Лидер у региону у области водоснабдевања и одвођења отпадних вода.
ПОЛИТИКА ПРЕДУЗЕЋА
Политика предузећа заснована је на обезбеђивању услова за организовано и трајно обављање комуналне делатности сакупљања, пречишћавања и дистрибуције воде за пиће и пречишћавања и одвођења отпадних вода у складу са законским прописима, прописима Скупштине Града и општим актима ЈКП „Водовод“.
Намера нам је да омогућимо доступност и континуирану испоруку здраве пијаће воде свим грађанима Сремске Митровице и насељених места општине. То подразумева перманентно одржавање, развој и унапређење система снабдевања водом на квалитетан и економичан начин.
Даљи развој канализационог система – изградња канализационе мреже и система за пречишћавање отпадних вода допринеће побољшању квалитета услова живота грађана у циљу заштите животне средине и здравља људи.
Наша је обавеза да рационално користимо водне ресурсе и заштитимо природна добра. Таквим ставом утичемо и на свест наших грађана да чисту и здраву животну средину оставимо за будућност. То остварујемо унапређењем односа са потрошачима и средствима јавног информисања, уз поштовање принципа транспарентности и доступности правовремених информација о услугама, квалитету воде, значају водних ресурса и ширењу еколошке свести.
Наша је обавеза да чувамо и штедимо воду.
Придружите нам се у тој мисији.
Трошите само колико стварно треба.
ИСТОРИЈАТ
Град Сремска Митровица
Сремска Митровица је један од најстаријих градова у Европи. Живот града дуг седам хиљада година испрва се одвијао у древном илирско-келтском насељу, а затим у античком Сирмиуму, престоници Римског царства.Римљани освајају Сирмиум крајем I века старе ере.
Потом је град био средњовековна варош са много господара, орјентална паланка с минаретима, пуковско-граничарско место и занатско-трговачки центар у доба грађанског просперитета. Данас је Митровица град са обележјима савремене урбане средине. То је административни, привредни, културни и образовни центар Срема. Град са приградским насељима Лаћарак и Мачванска Митровица има преко 60 000 становника. Општина Сремска Митровица се простире на 730 м3 површине, са 26 насељених места у којој живи више од 100 000 житеља.
Водоснабдевање
У време највећег успона Сирмиума, у IV веку, постојао је савршен систем водовода (10м високи аквадукти ) који је град снабдевао пијаћом водом са фрушкогорских извора. Аквадукт се од извора Врањаш, у подножју Фрушке Горе, до Сирмијума, простирао у дужини од око 14 км. Пад терена према Сави омогућио је и несметан ток канализације према реци.Остаци аквадукта били су очувани све до 1908. када је градски магистрат донео одлуку да се поруше, а материјал угради у пут за Манђелос. Том приликом је чувени митровачки учитељ и археолог Игњат Јунг, из протеста, напустио град и породицу.
До II половине 20. века јавног водоснабдевања није било, већ се становништво користило водом са јавних чесми и из сопствених, индивидуалних бунара. Изградња јавног водовода у Сремској Митровици почела је 1961. одобрењем Народног одбора Среза Срем.Митровица, а на основу главних пројеката урађених 1960.
Развој система водоснабдевања се потом одвијао фазно.
На самом почетку, од 1960 -1962. год. изграђено је:
- 6 бунара капацитета 11 l/s, црпке ниског притиска, цевна галерија, 3 филтерска поља, базен за хлорисање, резервоар чисте воде V=900m3, црпке високог притиска и хидрофорско постројење.
- 1963. године почела је експлоатација воде и пуштено у рад Постројење за прераду воде.
- 1964. год. изграђен је објекат црпне станице фекалне канализације и главни фекални колектор 1100/600
- 1967. год. изграђени су објекти у Машинској бази, а 1968. Дирекција предузећа усељена је у објекат у Улици Стари шор бр. 114
- Од 1972 – 1987. год. у Фабрици воде изграђено је још 9 филтерских поља, компресорска станица, цевна галерија, црпна станица – машинска сала II и аератор капацитета 300 l/s. У том периоду избушено је 8 бунара у Сремској Митровици и 6 у Мартинцима, положен је цевовод сирове воде DN 800 mm и DN 600 mm и изграђена два кружна резервоара V=1500 m3 и трафо станица у Мартинцима.
- 1991 и 1992.год. у потисној црпној станици изграђена је машинска сала III, положен цевовод воде DN 400 mm у Мартинцима и пуштена у рад још 4 бунара на Изворишту Мартинци.
- 2005. године у рад је пуштен кружни резервоар V=1500 m3 на митровачком Изворишту
- 2009. године донацијом Владе Немачке и средствима Града Сремска Митровица у оквиру КfW програма реконструисани су систем за аерацију воде и потисна црпна станица.
- 2009. године завршена је изградња новог објекта Машинске базе на локацији Изворишта у Сремској Митровици
Водоводна мрежа
Изградња главних транзитних праваца водоводне мреже у Сремској Митровици
почела је 1963.године, потом у Лаћарку 1968. а до 1972. водовод је стигао и до Кузмина и Мартинаца.
1970.год. изградња локалних изворишта завршена је у Чалми, Манђелосу, Лежимиру и Гргуревцима.Локална изворишта са водоводном мрежом затим су изграђена 1973. у Бешенову и Бешеновачком Прњавору, а 1976 и 1977. у Дивошу, Босуту, Јарку, Шишатовцу и Сремској Рачи.
Изградњом ЦС “Женски затвор” 1976.год. и транзитног цевовода DN 300 mm на јавни систем водоснабдевања повезани су Велики Радинци. 1979. вода је стигла и до мештана Шашинаца.
Изградњом првог прелаза водоводне мреже 1975.год. DN 100 mm коритом реке Саве почела је изградња водоводне мреже у Мачванској Митровици, а 1997.мрежа је настављена за Салаш Ноћајски.
Други прелаз водоводне мреже DN 250 mm код Бродоградилишта урађен је 1985. док је изградња транзитног вода за Засавицу I трајала од 1999. до 2002. год.
Током 1982. год. изграђено је локално извориште са мрежом у Шуљму. На јавни систем водоснабдевања 1997. повезани су Манђелос и Шишатовац. 2001. год. кроз јавни систем воду су добили мештани Бешенова, а 2003. и Шуљма.
2008. год. почела је изградња водоводне мреже кроз Засавицу I, а 2010. комплетно село је повезано на јавни систем водоснабдевања.
Фекална канализација
Изградња фекане канализације у граду почела је 1963.год. и до данас је њом покривено 90% укупне површине града. Од 2003. почела је изградња фекалне канализације у Мачванској Митровици. Лаћарак је имао фекални колектор и део мреже још 70-тих година прошлог века, али се са озбиљнијом изградњом фекалне канализације кренуло 2007. године.