22. март се у целом свету обележава као Међународни Дан вода.Оваj дан jе усвоjен резолуциjом <а титле="Организација уједињених нација" хреф="хттпс://ср.wикипедиа.орг/wики/%Д0%9Е%Д1%80%Д0%Б3%Д0%Б0%Д0%БД%Д0%Б8%Д0%Б7%Д0%Б0%Д1%86%Д0%Б8%Д1%98%Д0%Б0_%Д1%83%Д1%98%Д0%Б5%Д0%Б4%Д0%Б8%Д1%9А%Д0%Б5%Д0%БД%Д0%Б8%Д1%85_%Д0%БД%Д0%Б0%Д1%86%Д0%Б8%Д1%98%Д0%Б0">УН-а у децембру <а титле="1992" хреф="хттпс://ср.wикипедиа.орг/wики/1992">1992. године са циљем да се укаже на важност заштите вода и на недостатак <а титле="Вода за пиће" хреф="хттпс://ср.wикипедиа.орг/wики/%Д0%92%Д0%БЕ%Д0%Б4%Д0%Б0_%Д0%Б7%Д0%Б0_%Д0%БФ%Д0%Б8%Д1%9Б%Д0%Б5">воде за пиће у многим краjевима света. Вода има непроцењив значаj у <а титле="Еволуција" хреф="хттпс://ср.wикипедиа.орг/wики/%Д0%95%Д0%Б2%Д0%БЕ%Д0%ББ%Д1%83%Д1%86%Д0%Б8%Д1%98%Д0%Б0">еволуциjи живог света, jер она практично представља услов опстанка живота на <а титле="Земља" хреф="хттпс://ср.wикипедиа.орг/wики/%Д0%97%Д0%Б5%Д0%БЦ%Д1%99%Д0%Б0">Земљи. <п>„Подземне воде – невидљиво учинити видљивим“ тема jе овогодишњег обележавања Светског дана вода. <п>Подземне воде су витални ресурс коjи обезбеђуjе скоро половину све воде за пиће широм света, око 40% воде за наводњавање пољопривреде и око 1/3 воде потребне за индустриjу. Истовремено, одржава екосистеме, основни ток река и спречава слегање земљишта и продор морске воде. Подземне воде су важан део процеса прилагођавања климатским променама и често су решење за људе коjи немаjу приступ безбедноj води. Невидљиве подземне воде су ван видокруга за већину људи. Људске активности (укључуjући раст становништва и економски развоj) и климатске промене убрзано повећаваjу притисак на ресурсе подземних вода. Реч jе о озбиљном исцрпљивању и проблему загађења коjи су приjављени у многим деловима света. <п>Довођењем у центар пажње овог невидљивог ресурса, повећала би се свест о важности бриге о нашим подземним водама. <п>Подземне воде су невидљиве, али jе њихов утицаj свуда видљив.То jе скривено благо коjе обогаћуjе наше животе. Подземне воде могу бити ван видокруга, али не смеjу бити ван ума,закључуjу стручњаци у овоj области. <п><стронг><спан стyле="теxт-децоратион: ундерлине;">ЗАШТИТА ПОДЗЕМНИХ ВОДА НА ПОДРУЧJУ <стронг><спан стyле="теxт-децоратион: ундерлине;">СРЕМСКЕ МИТРОВИЦЕ <п>Када jе реч о пореклу воде за водоснабдевање Сремске Митровице,она долази из плитких подземних вода. Те воде се на нашем подручjу захватаjу са два изворишта – „Курjаковац“ код Мартинаца и „Старо извориште“ у Сремскоj Митровици. Реч jе о подземноj води из алувиjалне равни реке Саве коjа се захвата помоћу субартеских бунара са дубине од 40 до 60 метара, из другог водоносног слоjа дебљине 3 до 6 метара. Ове воде припадаjу Дунавском сливу. На „Курjаковцу“ постоjи 10, а у Сремскоj Митровици 4  субартеска бунара укупног капацитета 660 л/с. Издашност сваког бунара jе од 40 до 50 л/с.  На локалним извориштима вода се захвата са дубине од 80 до 100 м.  У систем водоснабдевања укључени су и природни извори – каптаже (у близини Лежимира, Дивоша и Чалме), са циљем да се обезбеде довољне количине воде, коjе су лимитиране издашношћу бунара на поjединим локациjама. <п>Сва изворишта су адекватно заштићена у складу са Правилником о одређивању и одржавању зона санитарне заштите. У циљу заштите подземних вода од намерног или случаjног загађења коjе би могло траjно утицати на здравствену исправност и издашност изворишта одређуjу се зоне и поjасеви санитарне заштите. Установљене су три зоне коjе обухватаjу површине око бунара, каптажа, резервоара, црпних станица и других обjеката водоснабдевања коjима се спречава продор разних нечистоћа коjе могу да угрозе квалитет подземних вода. <п>Како jе у изjави за медиjе навела <стронг>Аница Илибашић, шефица лабораториjе JКП „Водовод“ Сремска Митровица, прва зона jе непосредно око водозахвата, у пречнику око 10 метара око обjекта и она мора бити ограђена, обележена и закључана, а приступ има само лице запослено у „Водоводу“. У овоj наjужоj зони дозвољено jе кошење траве и растиња са плитким кореном. Друга jе ужа зона у коjоj не сме бити изградње стамбених, пољопривредних и индустриjских обjеката и саобраћаjница, као и третирање земљишта хербицидима, пестицидима или ђубривом. Према речима Анице Илибашић постоjи и трећа зона, коjа jе наjшира, где ниjе дозвољена експлоатациjа нафте и рудног богатства,испуштање отпадних вода, крчење шума, као и складиштење и депоновање опасних материjа. <п>Квалитет подземне воде jе веома добар у хемиjском и бактериолошком смислу. Захваљуjући повољним хидрогеолошким карактеристикама вода jе добро заштићена од негативних спољних утицаjа. Након технолошког третмана прераде воде, она jе здравствено исправна и потпуно безбедна за употребу. <п>Довољне количине подземне воде, као и њен солидан квалитет, главне су одлике водоводног система Сремске Митровице. Релативно повољне хидрогеолошке карактеристике у ужоj, али и широj околини Сремске Митровице обезбеђуjу могућност проширења садашњих капацитета водовода, што jе свакако jош jедна повољна околност за квалитет водоснабдевања града за дужи временски период. <п>Иначе, JКП Водовод Сремска Митровица кроз jавни и локалне системе, водом снабдева око 80 000 становника. Просечна дневна потрошња jе од 250 до 300л/с, док у летњим шпицевима она премашуjе 400л/с. Притисак на излазу из Потисне црпне станице jе оптималан и износи 3,7 бара. На дистрибутивну мрежу укупне дужине близу 400 км прикључено jе нешто преко 31 000 потрошача. <п>&нбсп;